e-mail:
Дизајн и одржавање сајта: SCRYPTEQ
Архива
Уређивачка политика часописа ПРЕВОДИЛАЦ
Часопис ПРЕВОДИЛАЦ је посвећен теорији, пракси и дидактици превођења у различитим научним и стручним областима, као и сродним дисциплинама попут контрастивне лингвистике, методике наставе страних језика и језика струке, књижевног превођења. Часопис је покренут 1982. године.
Часопис ПРЕВОДИЛАЦ објављује оригиналне радове који нису претходно објављивани: научне, стручне и прегледне радове и приказе књига о преводилачкој теорији, пракси и дидактици, критике превода научних и стручних текстова, терминолошка и лексикографска истраживања, као и осврте на дигиталну технологију и вештачку интелигенцију у преводилачкој делатности.
Часопис ПРЕВОДИЛАЦ је доступан у штампаној и електронској форми у режиму отвореног приступа. На интернет страници часописа се објављује архива бројева.
Радови који се прилажу за часопис могу бити на српском, језицима региона, као и на светским језицима. Писмо радова на српском језику је ћирилично. Наслов рада, име и презиме аутора, сажетак и кључне речи морају бити наведени и на енглеском језику. Библиографске јединице које су наведене ћириличним писмом на било ком језику обавезно се транслитеришу латиничним писмом.
Бројеви часописа ПРЕВОДИЛАЦ излазе двапут годишње, у јуну и децембру.
Отворени приступ
ПРЕВОДИЛАЦ је часопис у отвореном приступу. Комплетан садржај часописа је бесплатно доступан за све. Корисници могу да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују комплетан текст чланака и успостављају HTML везе ка њима без обавезе да за то траже сагласност аутора или издавача, a у складу са Будимпештанском декларацијом о отвореном приступу (BOAI).
Поступак предавања рукописа, рецензија и објављивање радова су бесплатни.
Обавезе уредништва часописа ПРЕВОДИЛАЦ
Коначну одлуку о објављивању рукописа доноси главни и одговорни уредник часописа ПРЕВОДИЛАЦ, руководећи се при одлучивању уређивачком политиком часописа и законом прописаним начелима која се односе на плагирање и друге видове присвајања рада у целини или у његовим деловима, кршење ауторских права, као и неистинитости наведене у раду.
Дужност главног и одговорног уредника је да се постара да не долази до сукоба интереса у вези са рукописима приложеним за објављивање и да примљени рукописи одговарају формалним захтевима за обликовање радова. Главни и одговорни уредник не сме имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима који се разматрају. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује чланови уређивачког одбора. Уколико постоји сукоб интереса код једног или више чланова редакције, ти чланови редакције се изузимају из даљег рецензентског поступка.
Главни и одговорни уредник, као и други чланови уређивачког одбора, издавачког савета и рецензенти дужни су да благовремено пријаве постојање сукоба интереса. Главни и одговорни уредник је дужан да се према приложеним рукописима и њиховом објављивању односи објективно, на основу садржаја, без личних, расних, полних, родних, старосних, етничких, верских и политичких предрасуда.
Уредништво часописа не сме користити необјављен материјал из приспелих рукописа за сопствена истраживања или промоцију без изричите писмене дозволе аутора радова. Подаци и идеје у приспелим радовима су поверљиви и не смеју се користити за остваривање личне добити.
У редовним околностима, редакција обавештава аутора о томе да ли је прихватила текст у року од три месеца од датума пријема рукописа.
Обавезе аутора
Аутор је одговоран за оригиналност свог рада, као и за то да рад није већ објављиван. Аутор писменом изјавом потврђује да је рад ауторско дело, да није претходно објављен и да се не разматра за објављивање у некој другој публикацији. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда, те ће такав рукопис бити искључен из даљег разматрања. Ако је рукопис претходно био разматран за објављивање у другом часопису, ауторима се препоручује да информишу уредништво о исходу тог рецензентског поступка, да објасне у којој мери су узели у обзир примедбе рецензената и/или зашто их нису прихватили.
Рад који је излаган на скупу под истим или сличним насловом или је резултат научноистраживачког пројекта мора садржати податке о томе у виду подножне напомене у дну прве странице рада.
Аутори су дужни да поштују етичке стандарде који се односе на научноистраживачки рад, да се придржавају начела објективности и стручности у раду, као и стандарда којима се не крше права других аутора, што гарантују потписаном изјавом. Уређивачки одбор часописа неће сносити никакву одговорност у случају захтева за компензацију било какве штете, као ни у случају неблаговременог пријављивања сукоба интереса с било чије стране.
Пожељно је да аутор имај регистрован ORCID идентификатор. ORCID идентификатори свих аутора наводе се приликом слања рукописа и биће објављени у раду, ако буде прихваћен за објављивање.
Садржај рада
Чињенице изнете у раду треба детаљно описати и поткрепити референцама како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда.
Аутори сносе сву одговорност за садржај рукописа и дужни су да прибаве сагласност за објављивање садржаја од свих лица или установа које су учествовале у истраживању. Аутори сносе сву одговорност и за садржај истраживачких података и прилога и гарантују да су у процесу сакупљања, обраде и објављивања података поштовали важеће прописе, етичке стандарде, ауторска права трећих лица, као и друга права.
Уколико рад садржи илустрације, табеле или друге материјале који су већ објављени, аутори су дужни да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.
Навођење извора, плагирање и сукоб интереса
Дужност аутора је да као ауторе наведе сва лица која су значајно допринела садржају рукописа. Истовремено, као аутори могу бити наведена само она лица која су значајно допринела садржају рада. Навођење имена лица чији допринос не задовољава критеријуме ауторства (поклоњено и почасно ауторство, као и навођење тзв. аутора из сенке) сматраће се кршењем етичких норми. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници. Током рецензентског поступка додавање нових аутора и изостављање оних који су већ наведени дозвољено је само у изузетним случајевима, под условом да се уредништву доставио детаљно образложење зашто је то неопходно.
Дужност аутора је да у целости и исправно наводе непосредне и посредне изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа.
Плагирање у виду недозвољеног присвајања туђих идеја, дословног или готово дословног преузимања или смишљеног парафразирања туђих речи, научних и стручних радова у целости или њихових сегмената, као и у виду присвајања других облика креативног израза без јасног указивања на извор и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права сматра се грубим кршењем научне и издавачке етике. Кршење ауторских права се кажњава законом. Приспели радови за часопис се подвргавају детаљној провери ауторства и оригиналности. Уколико радови не испуњавају поменуте критеријуме, односно уколико постоје јасне индиције да се ради о плагијату, рукопис ће бити одбијен, а аутор / аутори санкционисан/и у виду забране даљег објављивања радова у часопису ПРЕВОДИЛАЦ. Уколико се накнадно установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, рад ће бити опозван у складу са процедуром описаном ниже.
У случају да аутори током рецензентског поступка или након објављивања открију важну грешку у свом раду, дужни су да без одлагања о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад исправио, повукао или опозвао.
Дозвољена је употреба алата вештачке интелигенције (ВИ) за проверу правописа и граматике. Није дозвољена употреба ВИ за сажимање стручне литературе, извођење закључака и писање текста. Изузетно, уколико су у току истраживања и писања текста коришћени неки алати ВИ за сврхе мимо провере правописа и граматике, аутор је дужан да на одговарајућем месту наведе који је алат коришћен и у коју сврху.
Аутори су дужни да у раду укажу на било које сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.
Ауторска права
Аутори задржавају ауторска права над објављеним чланцима, а издавачу дају неексклузивно право да рукопис објави, да у случају даљег коришћења чланка буде наведен као његов први издавач, као и да дистрибуира чланак у свим облицима и медијима. Чланак ће се дистрибуирати у складу са лиценцом Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).
Аутори могу да ступају у засебне, уговорне аранжмане за неексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиторијум или објављивање у књизи), уз навођење да је рад првобитно објављен у овом часопису.
Самоархивирање
Часопис ПРЕВОДИЛАЦ омогућава ауторима да нерецензирану верзију рукописа, рецензиран рукопис прихваћен за објављивање и објављену верзију депонују у институционални или тематски репозиторијум, као и репозиторијум опште намене, објаве на личним страницама аутора (укључујући профиле не друштвеним мрежама за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на веб-сајту институције у којој су запослени пре или током поступка слања рукописа у часопису, било када након прихватања за објављивање и након објављивања у часопису.
При томе се морају навести основни библиографски подаци о чланку објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, број, свеска, пагинација), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка, као и лиценца.
Опозивање објављених радова
У случају кршења обавеза аутора и повреде права издавача, недозвољених и неетичних радњи плагирања, злоупотребе или лажног навођења података, кршења ауторских права, слања рада истовремено у више часописа, непријављивања коришћења алата заснованих на великим језичким моделима и генеративној вештачкој интелигенцији, већ објављени рад се опозива. Рад се може опозвати уколико и поред претходних провера садржи озбиљне и бројне омашке које није могуће обухватити само објављивањем исправки у раду.
Приликом опозивања објављеног рада наводи се разлог за опозивање, као и на чији се захтев рад опозива. Опозвани чланак се у јавно доступној архиви (у виду PDF документа) чува у изворном облику, али се воденим жигом на свакој страници указује да је чланак опозван (RETRACTED).
Обавезе рецензената и поступак рецензирања
Сви рукописи послати за објављивање пролазе процес евалуације, најпре интерне од стране уређивачког одбора, а затим и екстерне од стране два компетентна рецензента. Рецензија треба да помогне уредништву да донесе одлуку о томе да ли рад треба прихватити, као и да се побољша квалитет рукописа кроз процес комуникације са ауторима. Рецензирање је бесплатно, а рецензенти задржавају ауторска права на рецензије.
Уређивачки одбор задржава дискреционо право право да одлучи да ли је понуђени текст у складу са уређивачком политиком часописа и да, уколико утврди да рукопис не одговара прописаним садржинским критеријумима, о томе обавести аутора и не шаље рад на рецензију. Уређивачки одбор је дужан да аутора таквог рада обавести о разлозима одбијања. Уколико аутор има приговор на одлуку уредништва, може о томе аргументовано обавестити главног уредника часописа, након чега уредник доноси коначну одлуку.
Уређивачки одбор прослеђује рукопис на двоструко анонимно рецензирање: име аутора није познато рецензентима, нити ће имена рецензената бити саопштена аутору. Главни и одговорни уредник, као и чланови уредништва предузеће све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.
За рецензирање се ангажују два рецензента. Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других, односно рецензентима није познат идентитет нити оцена других рецензената. Уколико се рецензије не подударају, уређивачки одбор ће упутити рад трећем рецензенту, након чега ће одлучити о објављивању рада. Уколико један од рецензената укаже на могуће повреде етичких норми у раду, рад се не прихвата за објављивање. Уобичајени рок за рецензирање је 30 до 45 дана. Рок за обавештавање аутора о томе да ли је текст прихваћен за објављивање износи највише три месеца од дана пријема рада.
Дужност рецензената је да приспеле радове рецензирају попуњавањем рецензентског обрасца, објективно и стручно са јасно аргументованим примедбама и сугестијама. Рецензенти проверавају релевантност рада за часопис, актуелност и оригиналност, теоријско-методолошку утемељеност рада, релевантност цитиране литературе. Рецензенти не смеју да користе алате засноване на вештачкој интелигенцији за генерисање рецензентских извештаја.
Рецензирањем свих приспелих рукописа се обезбеђује континуирани квалитет часописа ПРЕВОДИЛАЦ. Сви рецензенти морају бити стручни за области и радове које рецензирају и морају поштовати поверљивост података у приспелим рукописима и поверљивост детаља у вези са припремом за њихово објављивање. Одабир рецензената је дискреционо право уређивачког одбора часописа, које води рачуна да рецензенти не буду из исте институције као аутор, односно у случају ускостручне области рада да један рецензент од два не буде из исте институције као аутор. У оваквим случајевима, уколико су оцене рецензената различите, у обзир се узима оцена оног рецензента који није из исте установе као аутор. Рецензенти не могу бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са било којим од аутора рукописа који рецензирају.
Током поступка рецензије уредник може да захтева од аутора да доставе било које додатне информације, ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописa. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.
По завршетку процеса рецензирања ауторима се достављају изводи из рецензија и саопштавају даља упутства уколико је потребно унети измене и допуне. Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, уредништво ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.
Чланови уређивачког одбора и гостујући уредници могу да шаљу своје рукопис за објављивање у часопису ПРЕВОДИЛАЦ. У том случају аутор рукописа биће изузет из поступка рецензије и одлучивања о прихватању или неприхватању рукописа, а надгледање поступка рецензије биће поверено другом члану уредништва. При објављивању рада ова информација биће наведена у посебној напомени уз чланак.
Разрешавање спорних ситуација
Сваки појединац или институција могу да у сваком тренутку уреднику и/или уређивачком одбору пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације и доказе.
Главни и одговорни уредник ће у договору са уредништвом одлучити о покретању поступка у циљу провере изнесених навода и доказа. Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак. Лица за која се сумња да су прекршила етичке стандарде, биће обавештена о оптужбама и имаће могућност да одговоре на њих.
Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати као мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.
Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуникацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, на пример обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда или слањем писма упозорења аутору/рецензенту који је учинио мањи прекршај.
Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни и одговорни уредник заједно са члановима уређивачког одбора и, по потреби, ангажујући мањи број стручњака. Мере које ће се предузети, појединачно или истовремено, могу бити следеће: објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда, слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента; опозивање објављеног рада у складу са процедуром описаном у одељку Опозивање објављених радова; ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу рукописе у часопис; упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.
Приликом разрешавања спорних ситуација часопис ПРЕВОДИЛАЦ се руководи смерницама и препорукама међународне организације Committee on Publication Ethics – COPE: https://publicationethics.org/guidance/Flowcharts.
Одрицање одговорности
Изнесени ставови у радовима објављеним у часопису ПРЕВОДИЛАЦ не изражавају ставове уређивачког одбора часописа. Сву моралну и правну одговорност за идеје изнесене у својим радовима сносе сами аутори. Издавач неће сносити никакву одговорност за накнаду било какве штете.