e-mail:
Dizajn i održavanje sajta: SCRYPTEQ
Arhiva
Uređivačka politika časopisa PREVODILAC
Časopis PREVODILAC je posvećen teoriji, praksi i didaktici prevođenja u različitim naučnim i stručnim oblastima, kao i srodnim disciplinama poput kontrastivne lingvistike, metodike nastave stranih jezika i jezika struke, književnog prevođenja. Časopis je pokrenut 1982. godine.
Časopis PREVODILAC objavljuje originalne radove koji nisu prethodno objavljivani: naučne, stručne i pregledne radove i prikaze knjiga o prevodilačkoj teoriji, praksi i didaktici, kritike prevoda naučnih i stručnih tekstova, terminološka i leksikografska istraživanja, kao i osvrte na digitalnu tehnologiju i veštačku inteligenciju u prevodilačkoj delatnosti.
Časopis PREVODILAC je dostupan u štampanoj i elektronskoj formi u režimu otvorenog pristupa. Na internet stranici časopisa se objavljuje arhiva brojeva. Radovi koji se prilažu za časopis mogu biti na srpskom, jezicima regiona, kao i na svetskim jezicima. Pismo radova na srpskom jeziku je ćirilično. Naslov rada, ime i prezime autora, sažetak i ključne reči moraju biti navedeni i na engleskom jeziku. Bibliografske jedinice koje su navedene ćiriličnim pismom na bilo kom jeziku obavezno se transliterišu latiničnim pismom.
Brojevi časopisa PREVODILAC izlaze dvaput godišnje, u junu i decembru.
Otvoreni pristup
PREVODILAC je časopis u otvorenom pristupu. Kompletan sadržaj časopisa je besplatno dostupan za sve. Korisnici mogu da čitaju, preuzimaju, kopiraju, distribuiraju, štampaju, pretražuju kompletan tekst članaka i uspostavljaju HTML veze ka njima bez obaveze da za to traže saglasnost autora ili izdavača, a u skladu sa Budimpeštanskom deklaracijom o otvorenom pristupu (BOAI).
Postupak predavanja rukopisa, recenzija i objavljivanje radova su besplatni.
Obaveze uredništva časopisa PREVODILAC
Konačnu odluku o objavljivanju rukopisa donosi glavni i odgovorni urednik časopisa PREVODILAC, rukovodeći se pri odlučivanju uređivačkom politikom časopisa i zakonom propisanim načelima koja se odnose na plagiranje i druge vidove prisvajanja rada u celini ili u njegovim delovima, kršenje autorskih prava, kao i neistinitosti navedene u radu.
Dužnost glavnog i odgovornog urednika je da se postara da ne dolazi do sukoba interesa u vezi sa rukopisima priloženim za objavljivanje i da primljeni rukopisi odgovaraju formalnim zahtevima za oblikovanje radova.
Glavni i odgovorni urednik ne sme imati bilo kakav sukob interesa u vezi sa rukopisima koji se razmatraju. Ako takav sukob interesa postoji, o izboru recenzenata i sudbini rukopisa odlučuje članovi uređivačkog odbora. Ukoliko postoji sukob interesa kod jednog ili više članova redakcije, ti članovi redakcije se izuzimaju iz daljeg recenzentskog postupka. Glavni i odgovorni urednik, kao i drugi članovi uređivačkog odbora, izdavačkog saveta i recenzenti dužni su da blagovremeno prijave postojanje sukoba interesa. Glavni i odgovorni urednik je dužan da se prema priloženim rukopisima i njihovom objavljivanju odnosi objektivno, na osnovu sadržaja, bez ličnih, rasnih, polnih, rodnih, starosnih, etničkih, verskih i političkih predrasuda.
Uredništvo časopisa ne sme koristiti neobjavljen materijal iz prispelih rukopisa za sopstvena istraživanja ili promociju bez izričite pismene dozvole autora radova. Podaci i ideje u prispelim radovima su poverljivi i ne smeju se koristiti za ostvarivanje lične dobiti.
U redovnim okolnostima, redakcija obaveštava autora o tome da li je prihvatila tekst u roku od tri meseca od datuma prijema rukopisa.
Obaveze autora
Autor je odgovoran za originalnost svog rada, kao i za to da rad nije već objavljivan. Autor pismenom izjavom potvrđuje da je rad autorsko delo, da nije prethodno objavljen i da se ne razmatra za objavljivanje u nekoj drugoj publikaciji. Istovremeno predavanje istog rukopisa u više časopisa predstavlja kršenje etičkih standarda, te će takav rukopis biti isključen iz daljeg razmatranja. Ako je rukopis prethodno bio razmatran za objavljivanje u drugom časopisu, autorima se preporučuje da informišu uredništvo o ishodu tog recenzentskog postupka, da objasne u kojoj meri su uzeli u obzir primedbe recenzenata i/ili zašto ih nisu prihvatili.
Rad koji je izlagan na skupu pod istim ili sličnim naslovom ili je rezultat naučnoistraživačkog projekta mora sadržati podatke o tome u vidu podnožne napomene u dnu prve stranice rada.
Autori su dužni da poštuju etičke standarde koji se odnose na naučnoistraživački rad, da se pridržavaju načela objektivnosti i stručnosti u radu, kao i standarda kojima se ne krše prava drugih autora, što garantuju potpisanom izjavom. Uređivački odbor časopisa neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju zahteva za kompenzaciju bilo kakve štete, kao ni u slučaju neblagovremenog prijavljivanja sukoba interesa s bilo čije strane.
Poželjno je da autor imaj registrovan ORCID identifikator. ORCID identifikatori svih autora navode se prilikom slanja rukopisa i biće objavljeni u radu, ako bude prihvaćen za objavljivanje.
Sadržaj rada
Činjenice iznete u radu treba detaljno opisati i potkrepiti referencama kako bi se recenzentima, a potom i čitaocima omogućilo da provere tvrdnje koje su u njemu iznesene. Namerno iznošenje netačnih tvrdnji predstavlja kršenje etičkih standarda.
Autori snose svu odgovornost za sadržaj rukopisa i dužni su da pribave saglasnost za objavljivanje sadržaja od svih lica ili ustanova koje su učestvovale u istraživanju. Autori snose svu odgovornost i za sadržaj istraživačkih podataka i priloga i garantuju da su u procesu sakupljanja, obrade i objavljivanja podataka poštovali važeće propise, etičke standarde, autorska prava trećih lica, kao i druga prava.
Ukoliko rad sadrži ilustracije, tabele ili druge materijale koji su već objavljeni, autori su dužni da za to pribave saglasnost nosilaca autorskih prava. Materijal za koji takvi dokazi nisu dostavljeni smatraće se originalnim delom autora.
Navođenje izvora, plagiranje i sukob interesa
Dužnost autora je da kao autore navede sva lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa. Istovremeno, kao autori mogu biti navedena samo ona lica koja su značajno doprinela sadržaju rada. Navođenje imena lica čiji doprinos ne zadovoljava kriterijume autorstva (poklonjeno i počasno autorstvo, kao i navođenje tzv. autora iz senke) smatraće se kršenjem etičkih normi. Ako su u bitnim aspektima istraživačkog projekta i pripreme rukopisa učestvovala i druga lica koja nisu autori, njihov doprinos treba pomenuti u napomeni ili zahvalnici. Tokom recenzentskog postupka dodavanje novih autora i izostavljanje onih koji su već navedeni dozvoljeno je samo u izuzetnim slučajevima, pod uslovom da se uredništvu dostavio detaljno obrazloženje zašto je to neophodno.
Dužnost autora je da u celosti i ispravno navode neposredne i posredne izvore koji su bitno uticali na sadržaj istraživanja i rukopisa.
Plagiranje u vidu nedozvoljenog prisvajanja tuđih ideja, doslovnog ili gotovo doslovnog preuzimanja ili smišljenog parafraziranja tuđih reči, naučnih i stručnih radova u celosti ili njihovih segmenata, kao i u vidu prisvajanja drugih oblika kreativnog izraza bez jasnog ukazivanja na izvor i/ili bez dozvole autora ili nosilaca autorskih prava smatra se grubim kršenjem naučne i izdavačke etike. Kršenje autorskih prava se kažnjava zakonom. Prispeli radovi za časopis se podvrgavaju detaljnoj proveri autorstva i originalnosti. Ukoliko radovi ne ispunjavaju pomenute kriterijume, odnosno ukoliko postoje jasne indicije da se radi o plagijatu, rukopis će biti odbijen, a autor / autori sankcionisan/i u vidu zabrane daljeg objavljivanja radova u časopisu PREVODILAC. Ukoliko se naknadno ustanovi da je rad koji je objavljen u časopisu plagijat, rad će biti opozvan u skladu sa procedurom opisanom niže.
U slučaju da autori tokom recenzentskog postupka ili nakon objavljivanja otkriju važnu grešku u svom radu, dužni su da bez odlaganja o tome obaveste urednika ili izdavača i da sa njima sarađuju kako bi se rad ispravio, povukao ili opozvao.
Dozvoljena je upotreba alata veštačke inteligencije (VI) za proveru pravopisa i gramatike. Nije dozvoljena upotreba VI za sažimanje stručne literature, izvođenje zaključaka i pisanje teksta. Izuzetno, ukoliko su u toku istraživanja i pisanja teksta korišćeni neki alati VI za svrhe mimo provere pravopisa i gramatike, autor je dužan da na odgovarajućem mestu navede koji je alat korišćen i u koju svrhu.
Autori su dužni da u radu ukažu na bilo koje sukobe interesa koji bi mogli da utiču na iznesene rezultate i interpretacije.
Autorska prava
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da rukopis objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima. Članak će se distribuirati u skladu sa licencom Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Samoarhiviranje
Časopis PREVODILAC omogućava autorima da nerecenziranu verziju rukopisa, recenziran rukopis prihvaćen za objavljivanje i objavljenu verziju deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum, kao i repozitorijum opšte namene, objave na ličnim stranicama autora (uključujući profile ne društvenim mrežama za naučnike, kao što su ResearchGate, Academia.edu itd.) i/ili na veb-sajtu institucije u kojoj su zaposleni pre ili tokom postupka slanja rukopisa u časopisu, bilo kada nakon prihvatanja za objavljivanje i nakon objavljivanja u časopisu.
Pri tome se moraju navesti osnovni bibliografski podaci o članku objavljenom u časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, broj, sveska, paginacija), a mora se navesti i identifikator digitalnog objekta – DOI objavljenog članka u formi HTML linka, kao i licenca.
Opozivanje objavljenih radova
U slučaju kršenja obaveza autora i povrede prava izdavača, nedozvoljenih i neetičnih radnji plagiranja, zloupotrebe ili lažnog navođenja podataka, kršenja autorskih prava, slanja rada istovremeno u više časopisa, neprijavljivanja korišćenja alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji, već objavljeni rad se opoziva. Rad se može opozvati ukoliko i pored prethodnih provera sadrži ozbiljne i brojne omaške koje nije moguće obuhvatiti samo objavljivanjem ispravki u radu.
Prilikom opozivanja objavljenog rada navodi se razlog za opozivanje, kao i na čiji se zahtev rad opoziva. Opozvani članak se u javno dostupnoj arhivi (u vidu PDF dokumenta) čuva u izvornom obliku, ali se vodenim žigom na svakoj stranici ukazuje da je članak opozvan (RETRACTED).
Obaveze recenzenata i postupak recenziranja
Svi rukopisi poslati za objavljivanje prolaze proces evaluacije, najpre interne od strane uređivačkog odbora, a zatim i eksterne od strane dva kompetentna recenzenta. Recenzija treba da pomogne uredništvu da donese odluku o tome da li rad treba prihvatiti, kao i da se poboljša kvalitet rukopisa kroz proces komunikacije sa autorima. Recenziranje je besplatno, a recenzenti zadržavaju autorska prava na recenzije.
Uređivački odbor zadržava diskreciono pravo pravo da odluči da li je ponuđeni tekst u skladu sa uređivačkom politikom časopisa i da, ukoliko utvrdi da rukopis ne odgovara propisanim sadržinskim kriterijumima, o tome obavesti autora i ne šalje rad na recenziju. Uređivački odbor je dužan da autora takvog rada obavesti o razlozima odbijanja. Ukoliko autor ima prigovor na odluku uredništva, može o tome argumentovano obavestiti glavnog urednika časopisa, nakon čega urednik donosi konačnu odluku.
Uređivački odbor prosleđuje rukopis na dvostruko anonimno recenziranje: ime autora nije poznato recenzentima, niti će imena recenzenata biti saopštena autoru. Glavni i odgovorni urednik, kao i članovi uredništva preduzeće sve razumne mere kako bi identitet recenzenata ostao nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije i kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do okončanja postupka recenzije.
Za recenziranje se angažuju dva recenzenta. Tokom čitavog procesa, recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih, odnosno recenzentima nije poznat identitet niti ocena drugih recenzenata. Ukoliko se recenzije ne podudaraju, uređivački odbor će uputiti rad trećem recenzentu, nakon čega će odlučiti o objavljivanju rada. Ukoliko jedan od recenzenata ukaže na moguće povrede etičkih normi u radu, rad se ne prihvata za objavljivanje. Uobičajeni rok za recenziranje je 30 do 45 dana. Rok za obaveštavanje autora o tome da li je tekst prihvaćen za objavljivanje iznosi najviše tri meseca od dana prijema rada.
Dužnost recenzenata je da prispele radove recenziraju popunjavanjem recenzentskog obrasca, objektivno i stručno sa jasno argumentovanim primedbama i sugestijama. Recenzenti proveravaju relevantnost rada za časopis, aktuelnost i originalnost, teorijsko-metodološku utemeljenost rada, relevantnost citirane literature. Recenzenti ne smeju da koriste alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji za generisanje recenzentskih izveštaja.
Recenziranjem svih prispelih rukopisa se obezbeđuje kontinuirani kvalitet časopisa PREVODILAC. Svi recenzenti moraju biti stručni za oblasti i radove koje recenziraju i moraju poštovati poverljivost podataka u prispelim rukopisima i poverljivost detalja u vezi sa pripremom za njihovo objavljivanje. Odabir recenzenata je diskreciono pravo uređivačkog odbora časopisa, koje vodi računa da recenzenti ne budu iz iste institucije kao autor, odnosno u slučaju uskostručne oblasti rada da jedan recenzent od dva ne bude iz iste institucije kao autor. U ovakvim slučajevima, ukoliko su ocene recenzenata različite, u obzir se uzima ocena onog recenzenta koji nije iz iste ustanove kao autor. Recenzenti ne mogu biti autori koji su u skorije vreme objavljivali publikacije zajedno (kao koautori) sa bilo kojim od autora rukopisa koji recenziraju.
Tokom postupka recenzije urednik može da zahteva od autora da dostave bilo koje dodatne informacije, ako su one potrebne za donošenje suda o naučnom doprinosu rukopisa. Urednik i recenzenti moraju da čuvaju takve informacije kao poverljive i ne smeju ih koristiti za sticanje lične koristi.
Po završetku procesa recenziranja autorima se dostavljaju izvodi iz recenzija i saopštavaju dalja uputstva ukoliko je potrebno uneti izmene i dopune. Redakcija je dužna da obezbedi kontrolu kvaliteta recenzije. U slučaju da autori imaju ozbiljne i osnovane zamerke na račun recenzije, uredništvo će proveriti da li je recenzija objektivna i da li zadovoljava akademske standarde. Ako se pojavi sumnja u objektivnost ili kvalitet recenzije, urednik će tražiti mišljenje drugih recenzenata.
Članovi uređivačkog odbora i gostujući urednici mogu da šalju svoje rukopis za objavljivanje u časopisu PREVODILAC. U tom slučaju autor rukopisa biće izuzet iz postupka recenzije i odlučivanja o prihvatanju ili neprihvatanju rukopisa, a nadgledanje postupka recenzije biće povereno drugom članu uredništva. Pri objavljivanju rada ova informacija biće navedena u posebnoj napomeni uz članak.
Razrešavanje spornih situacija
Svaki pojedinac ili institucija mogu da u svakom trenutku uredniku i/ili uređivačkom odboru prijave saznanja o kršenju etičkih standarda i drugim nepravilnostima i da o tome dostave neophodne informacije i dokaze.
Glavni i odgovorni urednik će u dogovoru sa uredništvom odlučiti o pokretanju postupka u cilju provere iznesenih navoda i dokaza. Tokom tog postupka svi izneseni dokazi smatraće se poverljivim i biće predočeni samo onim licima koja su direktno uključena u postupak. Lica za koja se sumnja da su prekršila etičke standarde, biće obaveštena o optužbama i imaće mogućnost da odgovore na njih.
Ako se ustanovi da je zaista došlo do nepravilnosti, proceniće se da li ih treba okarakterisati kao manji prekršaj ili grubo kršenje etičkih standarda.
Situacije okarakterisane kao manji prekršaj rešavaće se u direktnoj komunikaciji sa licima koja su prekršaj učinila, bez uključivanja trećih lica, na primer obaveštavanjem autora/recenzenata da je došlo do manjeg prekršaja koji je proistekao iz nerazumevanja ili pogrešne primene akademskih standarda ili slanjem pisma upozorenja autoru/recenzentu koji je učinio manji prekršaj.
Odluke u vezi sa grubim kršenjem etičkih standarda donosi glavni i odgovorni urednik zajedno sa članovima uređivačkog odbora i, po potrebi, angažujući manji broj stručnjaka. Mere koje će se preduzeti, pojedinačno ili istovremeno, mogu biti sledeće: objavljivanje saopštenja ili uvodnika u kom se opisuje slučaj kršenja etičkih standarda, slanje službenog obaveštenja rukovodiocima ili poslodavcima autora/recenzenta; opozivanje objavljenog rada u skladu sa procedurom opisanom u odeljku Opozivanje objavljenih radova; autorima će biti zabranjeno da tokom određenog perioda šalju rukopise u časopis; upoznavanje relevantnih stručnih organizacija ili nadležnih organa sa slučajem kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere.
Prilikom razrešavanja spornih situacija časopis PREVODILAC se rukovodi smernicama i preporukama međunarodne organizacije Committee on Publication Ethics – COPE: https://publicationethics.org/guidance/Flowcharts.
Odricanje odgovornosti
Izneseni stavovi u radovima objavljenim u časopisu PREVODILAC ne izražavaju stavove uređivačkog odbora časopisa. Svu moralnu i pravnu odgovornost za ideje iznesene u svojim radovima snose sami autori. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost za naknadu bilo kakve štete.