Упутство за ауторе

Часопис Преводилац представља научно периодично издање које објављује оригиналне научне радове из области теорије, праксе и дидактике превођења и сродних дисциплина. У рубрици „Прикази и критике“ објављују се научна критика и прикази најновијих издања из области превођења и контрастивне лингвистике. Посебне периодичне рубрике резервисане су за хронику, библиографију и глосар.

Часопис Преводилац прихвата радове који нису раније објављивани или понуђени за објављивање некој другој публикацији, а аутори који понуде рукопис за објављивање гарантују да он представља њихов оригиналан допринос, да није објављиван раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Уколико је рад био изложен на научном скупу или је део научноистраживачког пројекта, податак о томе треба да буде наведен у напомени на дну прве странице чланка.

Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Плагирање (неовлашћено или неназначено преузимање туђих идеја или речи) и аутоплагирање представљају грубо кршење научне етике.

Радови се објављују на српском, језицима региона, као и на светским језицима. Рукопис треба да буде граматички, правописно и стилски исправан. За радове на српском језику примењује се Правопис српскога језика М. Пешикана, Ј. Јерковића и М. Пижурице (Нови Сад: Матица српска, 2010), а писмо рада је ћирилица. За радове на осталим језицима примењује се одговарајући важећи правопис.

Студије и расправе могу бити обима од 12.000 до 32.000 словних места (са размацима), шаљу се електронски у Word формату (*.doc) на адресе: casopis@prevodi.rs и/или casopisprevodilac@gmail.com. Обим приказа и прилога за рубрику Хроника је до 8.000 словних места.

Уз рад аутор прилаже кратку белешку о себи на српском и енглеском језику, као и изјаву о ауторству.

Часопис Преводилац излази двапут годишње, у јуну и децембру. Рок за предају радова за први број је 15. март, а за други број 15. септембар.

Радове рецензирају по два компетентна рецензента. Рецензирање је анонимно у оба смера. Аутори ће бити обавештени о томе да ли је рад прихваћен за објављивање у року од три месеца од пријема рукописа.
Елементи рада наводе се по следећем редоследу:
1. Подаци о аутору на језику текста (за сваког аутора, ако их има више): име и презиме аутора, афилијација (у облику назива институције аутора са свим организационим нивоима – нпр. Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Катедра за оријенталистику), електронска адреса (ако је аутора више, наводи се адреса само једног аутора). Функција и звање аутора се не наводе. Подаци о аутору приказа наводе се на крају приказа.

2. Наслов рада: наводи се верзалом на језику текста. Уколико је рад настао као део научноистраживачког пројекта, назив и број пројекта наводе су у белешци на дну странице, која се звездицом везује за наслов рада. Ако је чланак у претходној верзији био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), прихвата се под условом да није објављен, а податак о томе такође треба да буде наведен у посебној напомени на дну странице, која се звездицом (две звездице, уколико се даје напомена везана за научноистраживачки пројекат) везује за наслов рада.

Наслов треба да што верније опише садржај чланка, пожељно је да садржи речи погодне за индексирање и претраживање. Наслову се може придодати поднаслов.

Наслов приказа може бити библиографска одредница. Наслов прилога за рубрику Хроника може бити назив приказиваног скупа са датумима одржавања.

Наслов прилога за рубрику Глосар треба да садржи тематику глосара и обухваћене језике (Пример: „Основна терминологија спољне трговине (српско-енглески)“
Наслов прилога за рубрику Библиографија треба да одражава садржај прилога, а уколико је библиографија временски ограничена, треба навести и распон година у којима су објављене библиографске одреднице обухваћене прилогом (Пример: „Библиографија часописа Преводилац (1982-2021)“).

3. Сажетак (до 200 речи) и кључне речи (до 10) на језику текста. Сажетак је кратак информативан приказ садржаја чланка, пожељно је да садржи термине који се често користе за индексирање и претрагу чланака. Саставни делови сажетка су циљ истраживања, методи, резултати и закључак. Кључне речи или синтагме треба да тематски, теоријски и методолошки упућују на садржај чланка. Сажетак и кључне речи су обавезни елементи прилога за рубрику Студије и расправе.

4. Сажетак (до 200 речи) и кључне речи (до 10) на енглеском језику, односно на српском језику ако је рад на енглеском. Сажетак и кључне речи су обавезни елементи прилога за рубрику Студије и расправе.

5. Основни текст рада. Уводни део основног текста треба да садржи циљ истраживања, теоријско-методолошки оквир, осврт на претходна истраживања. Завршни део основног текста обавезно треба да садржи кратке резултате и закључке истраживања.

6. Цитирана литература: наводи се на оригиналном писму у посебном одељку испод наслова ЛИТЕРАТУРА, и то одвојено ћирилична и латинична. За рад на српском језику прво се наводи литература на ћирилици по азбучном реду презимена аутора, а затим литература на латиници по абецедном реду презимена аутора. За рад написан на енглеском језику редослед је обрнут. Библиографске јединице које су наведене ћириличним писмом обавезно се транслитеришу латиничним писмом (упуства су наведена ниже). Дела истог аутора наводе се хронолошки. Уколико су дела истог аутора објављена у истој години, наводе се по азбучном/абецедном реду наслова. Цитирана литература је обавезан елемент прилога за рубрику Студије и расправе.

7. Резиме: име и презиме аутора, наслов рада (испод наслова пише се Резиме), текст резимеа, кључне речи. Уколико је рад на српском или неком од језика региона, резиме мора бити на неком од светских језика, пожељно на енглеском језику, уз обавезно прилагање текста резимеа и на језику рада. Уколико је рад на неком другом страном језику, резиме је на српском. Резиме не може бити преведени сажетак и не би требало да прелази 10% дужине основног текста. Обавезни делови резимеа су циљ истраживања, методи, резултати и закључак. Кључне речи наводе се курзивом. Резиме је обавезан елемент прилога за рубрику Студије и расправе.

8. Прилози (фотографије, слике, табеле и сл.) се достављају посебно, означени бројем, а у основном тексту назначава се место прилога (прилог 1, прилог 2 итд.).

9. Дозвољена је употреба алата вештачке интелигенције (ВИ) за проверу правописа и граматике. Није дозвољена употреба ВИ за сажимање стручне литературе, извођење закључака и писање текста. Уколико су у току истраживања и писања текста кориштени неки алати ВИ за сврхе мимо провере правописа и граматике, аутори су дужни да наведу који су алат користили и у коју сврху.

Посебна упутства:

1. Форматирање текста: тип слова је Times New Roman, величина слова 12pt, проред 1,15. Величина слова фуснота, сажетака са кључним речима и списка цитиране литературе је 10pt. Маргине према стандарду (default), први ред пасуса увучен табулатором 1cm, обострано поравњање (Justified). Без пагинације.

2. Фонтови који не одговарају стандарду Unicode морају се послати електронском поштом као посебан прилог уз рад. Такав рад шаље се у формату *.pdf.

3. Наслови засебних публикација који се помињу у раду пишу се на језику на коме је публикација објављена и истичу се курзивом. По потреби превод наслова на језик рада може бити наведен у фусноти.

4. Наслови појединачних радова објављених у засебној публикацији у раду се дају под знацима навода. По потреби превод наслова на језик рада може бити наведен у фусноти.

5. У раду на српском језику страна имена ван парентезе пишу се транскрибовано према правилима Правописа српскога језика, а у парентезама у изворном облику.

6. У радовима на српском језику цитати се издвајају знацима „…“, а цитат унутар цитата ‘…’, док се у радовима на другим језицима приликом цитирања поштује одговарајући правопис.

7. Цитати се могу наводити на језику оригинала или у преводу, уз обавезно навођење аутора превода.

8. Фусноте се укључују и нумеришу аутоматски (References – Insert Footnote). Библиографски подаци о публикацији цитираној у тексту не наводе се у фуснотама.

9. За прилоге за рубрику Глосар аутори треба да поштују следећа упутства:

а) Глосар садржи термине одређене уже или шире стручне области. Двојезични или вишејезични глосар може садржати и општеупотребну лексику која функционише у одабраној области.

б) Глосар може бити двојезичан или вишејезичан. Изузетно, у случају најновије терминологије, глосар може бити једнојезичан, односно може садржати само тумачење одредница на истом језику.

в) Одреднице се наводе азбучним/абецедним редом зависно од полазног језика. Уколико је глосар посвећен широј области, може се поделити на уже области, а у оквиру сваке даље се наводе одреднице азбучним/абецедним редоследом.

г) Одреднице се наводе у табели – по једна колона за сваки језик, у првој колони наводе се одреднице полазног језика.

д) Одредница може бити реч или синтагма, при чему је пожељно синтагме наводити уз главну реч, а не према првој речи синтагме. Уколико термин има више еквивалената, пожељно је навести синтагме које одражавају употребу сваког еквивалента.

ђ) Уколико лексема има и нетерминолошко значење или има више значења везаних за различите стручне области, наводе се еквиваленти само за област тематике глосара.

е) Саставни део глосара је кратак опис, обима од 1800 до 2700 словних места. Опис треба да садржи осврт на стручну терминологију дате области, методологију избора термина, изворе грађе, циљну групу, иновативност у односу на већ постојеће глосаре или речнике, потешкоће у превођењу стручне терминологије и слично.

10. При изради прилога за рубрику Библиографија руководити се Међународним стандардним библиографским описом (ISBD). Пожељно је да библиографију прати краћи уводни текст, обима од 1800 до 2700 словних места, у коме ће бити наведена методологија израде, циљна група, иновативност библиографије и слично.

Навођење референци

1. У тексту:

а) упућивање на монографију у целини (Драгићевић 2018) или студију у целини (Halverson 1997);

б) упућивање на одређену страницу или више суседних и несуседних страница (Драгићевић 2018: 139, 141, 143–144);

в) упућивање на студије истог аутора из исте године (Драгићевић 2018a), (Драгићевић 2018b); упућивање на студије истог аутора из различитих година – хронолошким редом (Драгићевић 2016; 2018);

г) упућивање на студију два аутора (Пипер – Клајн 2014: 220-221); при упућивању на студију више аутора наводи се само презиме првог уз употребу скраћенице и др./et al. (Пипер и др. 2005: 101), (Snell-Hornby et al. 1994: 67); истовремено упућивање на радове два или више аутора (Драгићевић 2018; Bugarski 1990; Пипер – Клајн 2014);

д) рукописи се цитирају према фолијацији (нпр. 2а–3б), а не према пагинацији, осим ако је рукопис пагиниран.

2. Цитирана литература се даје у засебном одељку насловљеном ЛИТЕРАТУРА. У овом одељку наводи се само литература која је цитирана или парафразирана.
Испод сваке референце која није дата латиницом у угластим заградама навести њену латиничну транслитерацију. Аутоматску транслитерацију треба извршити на следећој адреси: https://www.translitteration.com/transliteration/en/russian/ala-lc/ (дат је пример за руски језик). За референце на латиничном писму није потребно наводити транслитерацију.

Пример навођења овакве референце:

Драгићевић Рајна. Српска лексика у прошлости и данас. Нови Сад: Матица српска, 2018.
[Dragićević Rajna. Srpska leksika u prošlosti i danas. Novi Sad: Matica srpska, 2018]

Литература се наводи на следећи начин:

а) књига (један аутор):

Драгићевић Рајна. Српска лексика у прошлости и данас. Нови Сад: Матица српска, 2018.

б) књига (више аутора):

Пипер Предраг, Клајн Иван. Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска, 2013.

в) Секундарно ауторство (тематски зборници, зборници са научних скупова и др.):

Тематски зборник:

Пипер Предраг (ур.). Когнитивнолингвистичка проучавања српског језика : зборник радова. Београд: САНУ, 2006.

Goldstein Laurence (ed.). Brevity. Oxford: Oxford University Press, 2013.

Швейцер Александр Д. (ред.). Текст и перевод. Москва: Наука, 1988.

Зборник са научног скупа:

Parezanović Tijana i Solujić Božana (ur.). Jezik, književnost i budućnost. Deseta međunarodna naučna konferencija, 24. i 25. septembar 2021. Beograd: Alfa BK Univerzitet, 2021.

г) рад у часопису:

Halverson Sandra. „The Concept of Equivalence in Translation Studies“. Target 9:2 (1997): 207-34.

д) рад у зборнику радова:

Драгићевић Рајна „Испитивање концептуализације љутње“. Пипер Предраг (ур.). Когнитивнолингвистичка проучавања српског језика : зборник радова. Београд: САНУ, 2006: 97–119.

ђ) публикација у новинама:

Avalić Gorica. „Ko je, bre, prevodio ove filmove“. Blic 20. 12. 2015.

е) речник:

РСКИНЈ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика (ред. Стевановић Михаило). Књ. 1–. Београд: Институт за српскохрватски језик, 1959–.

ж) фототипско издање:

Новаковић Стојан. Српска књига : њени продавци и читаоци у XIX веку. Београд, 1900. Београд: Народна библиотека Србије: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 1982.

з) рукописна грађа:

Николић Јован. Песмарица. Темишвар, 1780–1783: Архив САНУ у Београду, сигн. 8552/264/5.

и) публикација доступна онлајн:

Гарбовский Николай. Перевод как художественное творчество. https://cyberleninka.ru/article/n/perevod-kak-hudozhestvennoe-tvorchestvo/viewer 27.04.2020.

После одељка Литература наводе се евентуално извори под насловом ИЗВОРИ у засебном одељку према истим принципима библиографског описа који се примењује у одељку ЛИТЕРАТУРА.