Прикази и критике

Knjiga, koja je posvećena profesorki-emeritus Svenki Savić, kako je navedeno u Uvodnoj reči ove knjige, „priređena povodom 80 godina života i 60 godina rada“. Knjigu je uredila prof. dr Ivana Antonić. Recenzenti su Vesna Krčmar i Uglješa Belić. Knjiga se sastoji od Uvodne reči i sedam priloga: Psiholingvistika Svenke Savić, Feministička lingvistika, Na krilima feminizma i ekumenizma; Svenka Savić: Hajde da počnemo dijalog i/ili kako se ostvaruju dodiri nespojivog; Svenka Savić u medijima, Svenka Savić (rođ. Vasilijev): Lična i profesionalna biografija – hronološki sled događaja; Bibliografija radova dr Svenke Savić, profesorke emerite (1963–2020).

Монографија Петра Вучковића О еволуцији језика доноси преглед сазнања о пореклу и еволуцији језика, аспекту који се проучава у савременој лингвистици, а који је потребан како би се боље разумео целокупан феномен језика. Књига садржи увод и девет поглавља: Прачовек и прајезик, Мозак и говорни апарат, Настанак и развој језичке способности, Порекло значења, Порекло речи, Порекло граматике, Биологија и развој језика, Култура и развој језика и Чомски и развој језика.

Као резултат рада дужег од једног века, 2019. године светлост дана је угледао 21. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности. Академик Стојан Новаковић указао је 1888. године у Посланици Српској краљевској академији на важност неговања српског језика и потребу израде речника, у којој је навео и конкретан план рада на њему у виду синтезе лексикографских и језичких знања тог времена. Потом, 1893. године пише Предлог да се отпочне са прикупљањем грађе у ком износи методологију за формирање корпуса, као и то да за његову израду треба да буде задужен Лексикографски одсек на Академији, који је исте године и основан. Тако с почетка 20. века почиње и обимније сакупљање речничке грађе.

Након ратова који су се одиграли током последње деценије прошлог века и распада Југославије, са стицањем независности дошло је и до поделе језика. Новонастале државе национализовале су своје језике. Црна Гора је последња прогласила независност референдумом у мају 2006. године. Након тога је 2007. у Устав унет црногорски као званични језик, а у наредним годинама објављени су „Правопис црногорскога језика” (прво издање 2009, а друго 2010. године) и „Граматика црногорскога језика” (2010), као и књига Јосипа Силића „Научнометодолошке основе стандардизације црногорскога језика”, која, као што се на основу наслова може претпоставити, пружа увид у методолошке основе на којима је нормиран црногорски језик.

У сарадњи издавачке куће Златно руно и Института за европске студије 2019. године објављен је Речник сувишних речи Гордане Ђерић. Овај речник није само збир колективног осећања и размишљања саговорника о речима које им у језику кваре хармонију, нити попис речи које немају смисленост и семантичку прозирност, већ антрополошка студија о нашој друштвенојезичкој реалности. У предговору Речника сувишних речи ауторка истиче да је ово сасвим нова врста речника ,,она која одузима речи, налази им мане, приписује речима другачије значење од устаљенихˮ

Specijalno izdanje časopisa Babel posvećeno je prevođenju i izazovima prevođenja u trećem milenijumu. Urednici specijalnog izdanja su Frans de Let (Frans De Laet), Brankica Bojović i Boris Hlebec. Časopis ima 130 strana i ukupno devet priloga. Autori priloga su vrsni znalci i stručnjaci za oblasti koje su bile predmet njihovih istraživanja.