Портрети преводилаца

Смиљка Стојковић је рођена 1952. године у Нишу као треће и последње дете после два доста старија брата и од рођења постала мезимица породице, па и фамилије, јер су се и у фамилији рађала више мушка деца и понека девојчица, што је и данас случај. Браћа су јој били одлични ученици, па је она уз њих још пре поласка у школу научила да пише и чита. Љубав према књизи, нарочито према поезији, подгревала је њена бака и бакина сестра, којима је често читала народну поезију. У осмогодишњој школи сваке године је добијала по две књиге, једну за одличан успех, а другу као најбољи ђак генерације и одмах их је прочитала. А већ у гимназији почела је да пише своје прве песме. За писане саставе била је похваљивана и у осмогодишњој школи и у гимназији, па ју је професор српског језика прозвао „наш литерата“. После завршене гимназије 1971. године дошла је у Београд, а онда су јој се указале две могућности, или да почне да ради у општини Нови Београд или одлазак на студије у Москву. Изабрала је ово друго и није се покајала. Пошто је руски језик учила од петог разреда основне школе до четвртог разреда гимназије, то је са тим предзнањем стартовала на студијама филологије у Москви.

Сава Росић рођена је јануара 1951. године у Београду, завршила с одличним успехом основну школу „Браћа Рибар” и Другу београдску гимназију „Иво Лола Рибар”. Током школовања у гимназији добијала је стипендију Општине „Стари град”. Завршила је с одличним успехом три течаја енглеског језика на Коларчевом народном универзитету током 1968-1969 године. Завршила је с одличним успехом течај за туристичке водиче организован 1969. године од стране Републичког секретаријата за привреду СР Србије. Током студија радила је као туристички водич.