Хроника

Годину дана након „Прве интеркатедарске србистичке конференције – Тршић 2020“ (уп. ПРЕВОДИЛАЦ, бр. 1-2/20, стр. 82-91) одржана је – трећег јунског викенда 2021. године у Научно-образовном центру „Вук Караџић“ у Тршићу – Друга интеркатедарска србистичка конференција са истом темом као и претходна: статус српског језика и књижевности у наставним програмима српског школства. У раду Конференције узело учешће тридесетак истакнутих србиста, представника свих 20 србистичких катедара, института и завода за узучавање нашег матерњег језика са свесрпског језичког подручја, што подразумева и учеснике дотичних установа из БиХ (Република Српска) и Црне Горе. На овом дводневном скупу поднесено је осам реферата и 15 кореферата који су третирали проблематику канона српске књижевности у разним стручним и регионалним аспектима, после чега је уследила озбиљна размена мишљења о изложеној тематици. Овог пута наши србисти су се усредсредили на израду једног свеобухватног документа, трајног пописа релевантних писаца српског језика, што значи да није реч само о србијанској, него о свесрпској књижевности која обухвата и српске писце из некадашње југословенске књижевности, одн. данашње дијаспоре.

Филозофски факултет у Нишу, Департман за англистику, организовао је међународну конференцију под називом „Језик, књижевност, алтернативе – ЛКА / Лангуаге, Литературе, Алтернативес – ЛЛА“ која је трајала од 15. до 16. априла 2021. године. Иако смо, услед пандемије Цовид-а 2019, направили паузу 2019. године, ипак је прошло сразмерно мало времена, а у погледу афирмисања лингвистике и филологије, односно науке о језику и науке о књижевности, као и методике наставе страних језика и српског језика у круговима језичких посленика различитих профила и теоријских и методолошких оријентација, време које су организатори у међувремену имали било је испуњено живом и плодоносном активношћу, за шта је импозантним бројем учесника, научним и стручним нивоом расправе и оствареним резултатима значајна међународна научна конференција у Нишу пружила убедљиве доказе.

ВИША ШКОЛА ПРЕВОДА (ФАКУЛТЕТ) МОСКОВСКОГ ДРЖАВНОГ УНИВЕРЗИТЕТА ЛОМОНОСОВ, РУСКА АКАДЕМИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ (ОДСЕК ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРУ) уз подршку АНО ПРЕВОДИЛАЧКОГ ИНСТИТУТА (МОСКВА) организовала је VI међународну научну конференцију «Наука о превођењу (традуктологија) данас: превод и конкуренција интелеката» 19. и 20. марта 2021. Конференција је радила у пленуму и по секцијама. Поздравну реч је одржао академик Николај Константинович Гарбовски, секретар огранка «Образовање и култура» Руске академије наука и директор Факултета за превођење Московског Државног Универзитета Ломоносов. На пленарној седници поднесени су следећи реферати које ћемо овде укратко представити.

Међународна научна конференција „Ново и традиционално у транслатологији и настави руског језика као страног“ одржана је 5. и 6. марта на Паневропском универзитету „Апеирон“ (Бања Лука, Република Српска). Због актуелне здравствене ситуације, скуп је реализован путем апликације Zoom. Организатор скупа је био Факултет филолошких наука Паневропског универзитета „Апеирон“, а суорганизатори су: Савез преводилаца Руске Федерације (Руска Федерација, Москва), Удружење научних и стручних преводилаца Србије (Београд), Руски Нови универзитет (Руска Федерација, Москва), уз подршку Московског државног универзитета Ломоносов (Руска Федерација, Москва). Скуп су отворили: ректор Паневропског универзитета, академик Зоран Аврамовић и председник Удружења научних и стручник преводилаца Србије Јован Зарковић (са поздравном беседом на руском језику). С поздравном речју Скупу се обратила и председник Асоцијације преводилаца Руске федерације Олга Иванова

Sredinom oktobra 2020. godine u Beogradu je preminula naša draga i uvažena koleginica dr Ileana Ćosić, vodeći konferencijski prevodilac za francuski i engleski jezik i istaknuti umetnik. Uvažena pokojnica sahranjena je 19. oktobra na beogradskom Novom groblju uz prisustvo uže porodice i manjeg broja kolega, kako je to inače praktikovano u doba pandemije.

У Београду је 26. јула 2020. године преминуо др Миодраг Сибиновић, слависта, русиста, књижевни историчар компаратистичке оријентације, истраживач типолошких и обостраних контактних веза српске књижевности и књижевности других словенских народа, плодан преводилац и теоретичар превођења. Последњи опроштај од овог корифеја српске славистике уприличен је на београдском Новом гробљу у присуству најуже родбине, пријатеља и колега, као што се то иначе практикује у складу са актуелном здравственом ситуацијом.

Од 28.до 29. новембра 2020. на Руском новом универзитету из Москве одржана је Међународна конференција под називом Јесења комуникативна конференција. Она је реализована у сарадњи са Факултетом филолошких наука Паневропског универзитета Апеирон (Бања Лука, Република Српска) и са Националним друштвом премењене лингвистике, а информативну подршку је пружила Председничка библиотека из Москве. Конференција је била посвећена проблемима лингвистичког окружења у оквиру научно-истраживачког пројекта H r o n i k a 93 «Лингвистичко окружење као механизам државне политике: социокултурни и комуникативни аспекти».

Лексикографија и лексикологија су лингвистичке дисциплине које се последњих деценија интензивно развијају у различитим правцима. Како би се сагледало актуелно стање у овим дисциплинама, Институт за српски језик САНУ, научна институција која је најзаслужнија за њихов успон и експанзију у нашој средини, организовао је – под покровитељством Српске академије наука и уметности и уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја – међународну научну конференцију Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема.

У јеку борбе са пандемијом вируса у Београду и Тршићу (16–20. IX 2020. године) одржан је 50. међународни научни састанак слависта у Вукове дане. Oвај скуп традицонално организује Међународни славистички центар у Београду, а било укупно пријављено око 90 реферата. Јединствена тема овогодишњег састанка је била: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ДАНАС – ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ АСПЕКТИ ПРОУЧАВАЊА, РЕЦЕПЦИЈЕ И ПРЕВОЂЕЊА.