Човек и језик

Prvi impuls za računarsku obradu srpskog (u ono doba srpskohrvatskog) jezika došao je sa skupa „Kompjuterska obrada lingvističkih podataka“ koji je organizovao u Sarajevu 1977. godine Milan Šipka [17]. Ova konferencija je pokazala da se u to doba u Sloveniji već radilo na složenim obradama slovenačkog jezika, da je u Hrvatskoj bilo različitih aktivnosti oko formiranja elektronskih korpusa, ali da su istraživanja u Srbiji bila ograničena na onovremene metode prepoznavanja govora, tj. prepoznavanja izolovanih fonema.

Речник појмова из периода епидемије ковида ауторки проф. др Марине Николић и др Светлане Слијепчевић Бјеливук настао је као засебан пројекат Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ. Ово је јединствени електронски речник српског језика у коме су пописане и описане речи у вези са епидемијом ковида 19.1 Идеји за настанак овог тематског речника претходила су неколика истраживања, у којима смо се бавили новим речима насталим у доба епидемије (Николић – Слијепчевић Бјеливук – Новокмет, 2021), као и јавним дискурсом у истом периоду (Слијепчевић Бјеливук – Николић, 2021).

Према литератури, ниједан језик није хомоген, чак и кад је нормиран. Другим речима, језик се не остварује и не испољава као потпуно јединствена целина (Radovanović 1979: 63). Цитирани аутор наводи да се језик раслојава у зависности од своје улоге, односно функције, у друштву и култури.

Предмет истраживања представља скупина именица које припадају војном регистру, а које испољавају особине лексичке збирности. Традиционални приступ збирним именицама у српском језику темељи се искључиво на граматичком понашању које се узима као пресудан критеријум приликом одређивања статуса збирних именица.