ЧАСОПИС ЗА ТРАДУКТОЛОГИЈУ И СРОДНЕ ОБЛАСТИ

85

Новости из земље и света

Матица српска је најстарија књижевна, културна и научна установа српског народа, основана у Пешти 4/16. фебруара 1826. године.Матица је основана ради националне хомогенизације, просвећивања и ради издавања српских књига. Оснивачи Матице српске били су пештански Срби: Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић. Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар био је правник и новинар Теодор Павловић. До 1864. године седиште Матице српске се налазило у Пешти, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту (Задужбини Марије Трандафил из 1912. године, улица Матице српске 1), Матица српска се налази од 1927. године. Као најстарија национална културна установа међу Словенима, Матица српска је била узор свим другим словенским матицама. По узору на њу, осниваће касније и други словенски народи своје матице, преузимајући од ње име, а добрим делом и програм (Матица чешка 1831; Матица илирска 1842; Матица лужичкосрпска 1847, итд.).

Норвешка књижевност у преводима на српски језик: 2000-2020

Библиографски попис обухвата преводе норвешке књижевности на српски језик који су објављени у Србији од 2000. до 2020. године. Библиографија је сређена хронолошки и обухвата 241 библиографску јединицу. Библиографски опис урађен је у складу са међународним стандардом за библиографски опис монографских публикација ИСБД(М), уз изостављање индивидуалних одредница ради уштеде простора. Језик и писмо у библиографском опису одговара језику и писму описане публикације. Увидом у библиографски попис превода норвешке књижевности можемо само закључити да је норвешки књижевник Јостеин Гаардер најчешће публикован у нашој земљи у последњих двадесет година.

Мр Смиљка Б. Стојковић

Смиљка Стојковић је рођена 1952. године у Нишу као треће и последње дете после два доста старија брата и од рођења постала мезимица породице, па и фамилије, јер су се и у фамилији рађала више мушка деца и понека девојчица, што је и данас случај. Браћа су јој били одлични ученици, па је она уз њих још пре поласка у школу научила да пише и чита. Љубав према књизи, нарочито према поезији, подгревала је њена бака и бакина сестра, којима је често читала народну поезију. У осмогодишњој школи сваке године је добијала по две књиге, једну за одличан успех, а другу као најбољи ђак генерације и одмах их је прочитала. А већ у гимназији почела је да пише своје прве песме. За писане саставе била је похваљивана и у осмогодишњој школи и у гимназији, па ју је професор српског језика прозвао „наш литерата“. После завршене гимназије 1971. године дошла је у Београд, а онда су јој се указале две могућности, или да почне да ради у општини Нови Београд или одлазак на студије у Москву. Изабрала је ово друго и није се покајала. Пошто је руски језик учила од петог разреда основне школе до четвртог разреда гимназије, то је са тим предзнањем стартовала на студијама филологије у Москви.

Друга интеркатедарска србистичка конференција – Тршић 2021

Годину дана након „Прве интеркатедарске србистичке конференције – Тршић 2020“ (уп. ПРЕВОДИЛАЦ, бр. 1-2/20, стр. 82-91) одржана је – трећег јунског викенда 2021. године у Научно-образовном центру „Вук Караџић“ у Тршићу – Друга интеркатедарска србистичка конференција са истом темом као и претходна: статус српског језика и књижевности у наставним програмима српског школства. У раду Конференције узело учешће тридесетак истакнутих србиста, представника свих 20 србистичких катедара, института и завода за узучавање нашег матерњег језика са свесрпског језичког подручја, што подразумева и учеснике дотичних установа из БиХ (Република Српска) и Црне Горе. На овом дводневном скупу поднесено је осам реферата и 15 кореферата који су третирали проблематику канона српске књижевности у разним стручним и регионалним аспектима, после чега је уследила озбиљна размена мишљења о изложеној тематици. Овог пута наши србисти су се усредсредили на израду једног свеобухватног документа, трајног пописа релевантних писаца српског језика, што значи да није реч само о србијанској, него о свесрпској књижевности која обухвата и српске писце из некадашње југословенске књижевности, одн. данашње дијаспоре.

Језик, књижевност, алтернативе – Ниш 2021

Филозофски факултет у Нишу, Департман за англистику, организовао је међународну конференцију под називом „Језик, књижевност, алтернативе – ЛКА / Лангуаге, Литературе, Алтернативес – ЛЛА“ која је трајала од 15. до 16. априла 2021. године. Иако смо, услед пандемије Цовид-а 2019, направили паузу 2019. године, ипак је прошло сразмерно мало времена, а у погледу афирмисања лингвистике и филологије, односно науке о језику и науке о књижевности, као и методике наставе страних језика и српског језика у круговима језичких посленика различитих профила и теоријских и методолошких оријентација, време које су организатори у међувремену имали било је испуњено живом и плодоносном активношћу, за шта је импозантним бројем учесника, научним и стручним нивоом расправе и оствареним резултатима значајна међународна научна конференција у Нишу пружила убедљиве доказе.

Међународна конференција о превођењу у Москви

ВИША ШКОЛА ПРЕВОДА (ФАКУЛТЕТ) МОСКОВСКОГ ДРЖАВНОГ УНИВЕРЗИТЕТА ЛОМОНОСОВ, РУСКА АКАДЕМИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ (ОДСЕК ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРУ) уз подршку АНО ПРЕВОДИЛАЧКОГ ИНСТИТУТА (МОСКВА) организовала је VI међународну научну конференцију «Наука о превођењу (традуктологија) данас: превод и конкуренција интелеката» 19. и 20. марта 2021. Конференција је радила у пленуму и по секцијама. Поздравну реч је одржао академик Николај Константинович Гарбовски, секретар огранка «Образовање и култура» Руске академије наука и директор Факултета за превођење Московског Државног Универзитета Ломоносов. На пленарној седници поднесени су следећи реферати које ћемо овде укратко представити.

Научна конференција у Бањалуци

Међународна научна конференција „Ново и традиционално у транслатологији и настави руског језика као страног“ одржана је 5. и 6. марта на Паневропском универзитету „Апеирон“ (Бања Лука, Република Српска). Због актуелне здравствене ситуације, скуп је реализован путем апликације Zoom. Организатор скупа је био Факултет филолошких наука Паневропског универзитета „Апеирон“, а суорганизатори су: Савез преводилаца Руске Федерације (Руска Федерација, Москва), Удружење научних и стручних преводилаца Србије (Београд), Руски Нови универзитет (Руска Федерација, Москва), уз подршку Московског државног универзитета Ломоносов (Руска Федерација, Москва). Скуп су отворили: ректор Паневропског универзитета, академик Зоран Аврамовић и председник Удружења научних и стручник преводилаца Србије Јован Зарковић (са поздравном беседом на руском језику). С поздравном речју Скупу се обратила и председник Асоцијације преводилаца Руске федерације Олга Иванова

Свенка Савић: Између балетске и језичке игре

Knjiga, koja je posvećena profesorki-emeritus Svenki Savić, kako je navedeno u Uvodnoj reči ove knjige, „priređena povodom 80 godina života i 60 godina rada“. Knjigu je uredila prof. dr Ivana Antonić. Recenzenti su Vesna Krčmar i Uglješa Belić. Knjiga se sastoji od Uvodne reči i sedam priloga: Psiholingvistika Svenke Savić, Feministička lingvistika, Na krilima feminizma i ekumenizma; Svenka Savić: Hajde da počnemo dijalog i/ili kako se ostvaruju dodiri nespojivog; Svenka Savić u medijima, Svenka Savić (rođ. Vasilijev): Lična i profesionalna biografija – hronološki sled događaja; Bibliografija radova dr Svenke Savić, profesorke emerite (1963–2020).

Петар Вучковић: О еволуцији језика

Монографија Петра Вучковића О еволуцији језика доноси преглед сазнања о пореклу и еволуцији језика, аспекту који се проучава у савременој лингвистици, а који је потребан како би се боље разумео целокупан феномен језика. Књига садржи увод и девет поглавља: Прачовек и прајезик, Мозак и говорни апарат, Настанак и развој језичке способности, Порекло значења, Порекло речи, Порекло граматике, Биологија и развој језика, Култура и развој језика и Чомски и развој језика.

Scroll to Top