84
Шведска књижевност у преводима на српски језик (2000-2020)
Bibliografski popis obuhvata prevode švedske književnosti na srpski jezik objavljene u Srbiji od 2000. do 2020. godine. Bibliografija obuhvata 352 bibliografske jedinice sređene hronološki. Bibliografski opis urađen je u skladu sa međunarodnim standardom za bibliografski opis monografskih publikacija ISBD(M), uz izostavljanje individualnih odrednica radi uštede prostora. Jezik i pismo u bibliografskom opisu odgovara jeziku i pismu opisane publikacije. Uvidom u bibliografski popis švedske književnosti u prevodu na srpski jezik stičemo sliku koliko je, u poslednjih dvadeset godina, dela švedske književnosti prevedeno na srpski jezik, koji su to najprevođeniji autori kao i koji su prevodioci najviše prevodili sa švedskog.
Сава Росић
Сава Росић рођена је јануара 1951. године у Београду, завршила с одличним успехом основну школу „Браћа Рибар” и Другу београдску гимназију „Иво Лола Рибар”. Током школовања у гимназији добијала је стипендију Општине „Стари град”. Завршила је с одличним успехом три течаја енглеског језика на Коларчевом народном универзитету током 1968-1969 године. Завршила је с одличним успехом течај за туристичке водиче организован 1969. године од стране Републичког секретаријата за привреду СР Србије. Током студија радила је као туристички водич.
In memoriam: Др Илеана Ћосић (1932-2020)
Sredinom oktobra 2020. godine u Beogradu je preminula naša draga i uvažena koleginica dr Ileana Ćosić, vodeći konferencijski prevodilac za francuski i engleski jezik i istaknuti umetnik. Uvažena pokojnica sahranjena je 19. oktobra na beogradskom Novom groblju uz prisustvo uže porodice i manjeg broja kolega, kako je to inače praktikovano u doba pandemije.
In memoriam: Др Миодраг Сибиновић (1937–2020)
У Београду је 26. јула 2020. године преминуо др Миодраг Сибиновић, слависта, русиста, књижевни историчар компаратистичке оријентације, истраживач типолошких и обостраних контактних веза српске књижевности и књижевности других словенских народа, плодан преводилац и теоретичар превођења. Последњи опроштај од овог корифеја српске славистике уприличен је на београдском Новом гробљу у присуству најуже родбине, пријатеља и колега, као што се то иначе практикује у складу са актуелном здравственом ситуацијом.
Конференција о лингвистичком окружењу у москви
Од 28.до 29. новембра 2020. на Руском новом универзитету из Москве одржана је Међународна конференција под називом Јесења комуникативна конференција. Она је реализована у сарадњи са Факултетом филолошких наука Паневропског универзитета Апеирон (Бања Лука, Република Српска) и са Националним друштвом премењене лингвистике, а информативну подршку је пружила Председничка библиотека из Москве. Конференција је била посвећена проблемима лингвистичког окружења у оквиру научно-истраживачког пројекта H r o n i k a 93 «Лингвистичко окружење као механизам државне политике: социокултурни и комуникативни аспекти».
Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
Лексикографија и лексикологија су лингвистичке дисциплине које се последњих деценија интензивно развијају у различитим правцима. Како би се сагледало актуелно стање у овим дисциплинама, Институт за српски језик САНУ, научна институција која је најзаслужнија за њихов успон и експанзију у нашој средини, организовао је – под покровитељством Српске академије наука и уметности и уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја – међународну научну конференцију Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема.
50. Међународни научни састанак слависта у вукове дане
У јеку борбе са пандемијом вируса у Београду и Тршићу (16–20. IX 2020. године) одржан је 50. међународни научни састанак слависта у Вукове дане. Oвај скуп традицонално организује Међународни славистички центар у Београду, а било укупно пријављено око 90 реферата. Јединствена тема овогодишњег састанка је била: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ДАНАС – ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ АСПЕКТИ ПРОУЧАВАЊА, РЕЦЕПЦИЈЕ И ПРЕВОЂЕЊА.
Рајка глушица: црногорски језик и национализам
Након ратова који су се одиграли током последње деценије прошлог века и распада Југославије, са стицањем независности дошло је и до поделе језика. Новонастале државе национализовале су своје језике. Црна Гора је последња прогласила независност референдумом у мају 2006. године. Након тога је 2007. у Устав унет црногорски као званични језик, а у наредним годинама објављени су „Правопис црногорскога језика” (прво издање 2009, а друго 2010. године) и „Граматика црногорскога језика” (2010), као и књига Јосипа Силића „Научнометодолошке основе стандардизације црногорскога језика”, која, као што се на основу наслова може претпоставити, пружа увид у методолошке основе на којима је нормиран црногорски језик.